U ho­te­lu „Prin­ces” u Ba­ru od 2. do 4. sep­tem­bra odr­ža­na je In­ter­na­ci­o­nal­na su­dij­ska kli­ni­ka „Mon­te­ne­gro 2016”, ko­ja je oku­pi­la oko 100 su­di­ja, kon­tro­lo­ra, de­le­ga­ta iz 20 ze­ma­lja, me­đu ko­ji­ma su ze­mlje re­gi­o­na, Skan­di­na­vi­je, Ki­ne, Sin­ga­pu­ra, Si­ri­je... Pre­da­va­či su bi­li naj­e­mi­nent­ni­ji in­struk­to­ri FI­BA, Fi­nac Karl Jun­ge­brand, pr­vi čo­vjek FI­BA, Go­ran Ra­do­njić, di­rek­tor Fran­cu­ske fe­de­ra­ci­je i FI­BA in­struk­tor, Ili­ja Be­lo­še­vić, te Sre­ten Ra­do­vić, dvo­ji­ca iz elit­ne gru­pe svjet­skih su­di­ja ko­ji su su­di­li na Olim­pij­skim igra­ma u Bra­zi­lu. U or­ga­ni­za­ci­ji Udru­že­nja ko­šar­ka­ških su­di­ja Cr­ne Go­re, u Ba­ru su se oku­pi­la naj­zvuč­ni­ja i me­đu­na­rod­no pri­zna­ta ime­na iz svi­je­ta ko­šar­ke.
Pre­ma ri­je­či­ma pr­vog čo­vje­ka FI­BA Kar­la Jun­ge­bran­da, kli­ni­ka u Ba­ru je od­lič­no or­ga­ni­zo­va­na, pro­fe­si­o­nal­no osmi­šlje­na, i či­ni iz­van­red­nu ba­zu za na­sta­vak sa­rad­nje na ovom ni­vou. On je na­pra­vio ko­na­čan oda­bir su­di­ja na ne­dav­no za­vr­še­nim Olim­pij­skim igra­ma u Bra­zi­lu.
– Pri­je dvi­je go­di­ne u Špa­ni­ji su po­če­le pri­pre­me za Olim­pij­ske igre. Po­sma­trao sam i ana­li­zi­rao rad su­di­ja u svim ve­li­kim tak­mi­če­nji­ma u svi­je­tu, i na­pra­vio se­lek­ci­ju. Imao sam pri­li­ke da vi­dim ko­je su im po­zi­tiv­ne i ne­ga­tiv­ne stra­ne. Tač­no znam i imam iz­van­red­nu sli­ku o in­di­vi­du­al­ci­ma, su­di­ja­ma, ali ve­o­ma je va­žno te in­di­vi­due ukom­po­no­va­ti u je­dan tim – ka­zao je Jun­ge­brand.
Me­đu pre­da­va­či­ma na in­ter­na­ci­o­nal­noj su­dij­skoj kli­ni­ci u Ba­ru je FI­BA in­struk­tor Go­ran Ra­do­njić, ko­ji vi­še od 20 go­di­na ži­vi u Fran­cu­skoj.
– Svi su do­šli sa že­ljom da ču­ju ono što do sa­da ni­su ima­li pri­li­ku, i uče od naj­bo­ljih su­di­ja, ko­ji su bi­li na Olim­pij­skim igra­ma u Bra­zi­lu. Mi smo do­šli sa že­ljom da upu­ti­mo mla­de lju­de, pre­ne­se­mo im is­ku­stva, zna­nje, lju­bav pre­ma spor­tu. Na­ža­lost, u na­šim vre­me­ni­ma ni­je bi­lo kom­pju­te­ra, in­te­r­ne­ta. Kli­ni­ka je na en­gle­skom je­zi­ku. Ovo je naj­ja­ča kli­ni­ka ika­da or­ga­ni­zo­va­na, jer se ova­ko zvuč­na i pri­zna­ta ime­na iz svi­je­ta ko­šar­ke ni­ka­da do sa­da ni­su oku­pi­la na jed­nom me­stu. Uslo­vi i or­ga­ni­za­ci­ja su fe­no­me­nal­ni, i u ho­te­lu „Prin­ces” i u ha­li „To­po­li­ca” – ka­že on, na­gla­ša­va­ju­ći da je san sva­kog spor­ti­ste da uče­stvu­je i osvo­ji me­da­lju na Olim­pi­ja­di.
– Još kao di­je­te sam ma­štao da uče­stvu­jem na Olim­pi­ja­di. Kao su­di­ja sam bio u Se­u­lu 1988. go­di­ne, a sa­da u 65. go­di­ni ostva­rio sam još je­dan san. Mi ne do­bi­ja­mo me­da­lje, ne do­bi­ja­mo no­vac na Olim­pij­skim igra­ma, ali do­bi­je­mo mno­go lju­ba­vi, pri­ja­telj­stvo, a to se ne mo­že pla­ti­ti, ni­ti ima nov­ca ko­ji to mo­že na­do­mje­sti­ti. Na­še uče­šće na Olim­pij­skim igra­ma zna­či osva­ja­nje „ži­vot­ne me­da­lje”. U Bra­zi­lu, to­kom 15 olim­pij­skih da­na, bio sam 15 pu­ta ko­me­sar i se­dam pu­ta su­pe­r­vi­zor. Imam šta da pri­čam unu­ci­ma – ka­že Ra­do­njić.
Su­di­ja Sre­ten Ra­do­vić iz Du­brov­ni­ka ka­že da su­di­ja ne smi­je bi­ti na­slov­na ulo­ga, već igra­či.
– Na te­re­nu ne ra­dim ono što je me­ne ner­vi­ra­lo kao igra­ča od stra­ne su­di­ja. Imam ja­ko do­bar od­nos sa igra­či­ma, tre­ne­ri­ma, i ni­je flo­sku­la kad ka­že­mo da smo mi zbi­lja ser­vis, već je to osje­ćaj ko­ji je du­bo­ko u na­ma, mo­ra­mo bi­ti u jed­noj mje­ri po­kor­ni i skrom­ni, a sa dru­ge stra­ne pro­na­ći ba­lans ono­me što mi je­smo na te­re­nu, ru­ka prav­de ko­ja mo­ra bi­ti od­luč­na, pra­vič­na, sna­žna – ka­že Ra­do­vić, ko­ji ne spo­ri da se gre­ške de­ša­va­ju i u po­slu su­di­je, ali je bit­no da gre­ška ne od­lu­či utak­mi­cu.
U ime or­ga­ni­za­to­ra, Igor Dra­go­je­vić, pred­sjed­nik UKSCG, ka­že da je za­do­vo­ljan što je Dru­ga in­te­r­na­ci­o­nal­na su­dij­ska kli­ni­ka u Ba­ru oku­pi­la naj­bo­lju eki­pu.
– Kad smo kre­nu­li sa ide­jom, nas ne­ko­li­ko en­tu­zi­ja­sta na­pra­vi­li smo če­tvo­ro­go­di­šnji plan. Pro­šle go­di­ne pr­va kli­ni­ka je odr­ža­na u Ba­ru, ta­ko­đe u ho­te­lu „Prin­ces”. Oci­je­nje­na je naj­ve­ćom ocje­nom, a ove go­di­ne smo oti­šli još ko­rak na­pri­jed. Iz­u­zet­no je te­ško i na­ći mje­sto u ka­len­da­ru mno­gih lju­di ko­ji su bo­ra­vi­li na kli­ni­ci u Ba­ru – ka­zao je Dra­go­je­vić.
D.S.


Ko­me­sar na utak­mi­ci Sr­bi­ja – Hr­vat­ska

Ra­do­njić je bio ko­me­sar na utak­mi­ci če­tvrt­fi­na­la Sr­bi­ja – Hr­vat­ska (86:83).
– Ja sam imao sa­mo jed­nu že­lju, da utak­mi­ca pro­tek­ne u sport­skom du­hu, i ta­ko je i bi­lo. Po­zna­jem sve igra­če, iz obi­je eki­pe, tre­ne­re. Na­kon utak­mi­ce igra­či su se me­đu­sob­no iz­lju­bi­li, če­sti­ta­li jed­ni dru­gi­ma. I kad ima­mo sim­pa­ti­ju pre­ma ne­kom ti­mu, igra­ču, to na te­re­nu mo­ra bi­ti odvo­je­no, ne smi­je da se is­po­lji, jer pro­fe­si­o­na­lac po­sao mo­ra da oba­vi na naj­bo­lji na­čin, bez po­gre­ški – ka­zao je Ra­do­njić, ko­ji u svo­jim sno­vi­ma ima Olim­pi­ja­du u To­ki­ju.